Маза и Луња (енгл. Lady and the Tramp) је амерички цртани филм из 1955. Ово је 15.
дугометражни цртани филм рађен у продукцији Компаније Волт Дизни. Наставак под називом Маза и Луња 2: Шврћина пустоловина објављен
је 2001. Једна
од најдирљивијих Дизнијевих прича је управо ова о Мази и Луњи.
Те мале, слатке псеће њушкице једноставно морају да нас разнеже, а ако се уз њих још веже прича о пријатељству, поверењу, љубави и храбрости – остајемо без даха.
Прича о Мази и Луњи написана је за Дизнијев филм 1955. године и припада једној од најљепших љубавних прича.
Ова прича почиње баш за Божић у кући драгог Џима и Душице. Драги Џим је својој жени за Божић поклонио преслатку, женку кокер шпанијела коју су назвали Маза. Маза је увек била дотерана, чиста и са новом огрлицом око врата. Једног дана њена породица је добила новог члана.
Власници су рођењем свог првог детета мало занемарили Мазу. У тренутку када се тужна јадала својим пријатељима из комшилука Растију и Џоку, поред њих је прошао пас Луња и добацио: „Беба? Беба у кући пас из куће!“ Иако је Маза помислила да је само реч о неотесанцу, нешто у њој није јој дало мира. Тај странац је привукао њену пажњу.
Након што ју је јуначки спасио од насилних паса, Маза се упустила у авантуру са Луњом који је као прави џенмтлмен одвео на шпагете у талијански ресторан и пружио јој прелепу романтичну вечеру уз свеће и серенаду. Маза и Луња су још пуно тога преживели: од тетка Сариних мачака, пацова који је хтео да нападне бебу до затвора. За то време, заљубљеност двоје, на први поглед неспојивих паса, сваким даном је јачала.
Те мале, слатке псеће њушкице једноставно морају да нас разнеже, а ако се уз њих још веже прича о пријатељству, поверењу, љубави и храбрости – остајемо без даха.
Прича о Мази и Луњи написана је за Дизнијев филм 1955. године и припада једној од најљепших љубавних прича.
Ова прича почиње баш за Божић у кући драгог Џима и Душице. Драги Џим је својој жени за Божић поклонио преслатку, женку кокер шпанијела коју су назвали Маза. Маза је увек била дотерана, чиста и са новом огрлицом око врата. Једног дана њена породица је добила новог члана.
Власници су рођењем свог првог детета мало занемарили Мазу. У тренутку када се тужна јадала својим пријатељима из комшилука Растију и Џоку, поред њих је прошао пас Луња и добацио: „Беба? Беба у кући пас из куће!“ Иако је Маза помислила да је само реч о неотесанцу, нешто у њој није јој дало мира. Тај странац је привукао њену пажњу.
Након што ју је јуначки спасио од насилних паса, Маза се упустила у авантуру са Луњом који је као прави џенмтлмен одвео на шпагете у талијански ресторан и пружио јој прелепу романтичну вечеру уз свеће и серенаду. Маза и Луња су још пуно тога преживели: од тетка Сариних мачака, пацова који је хтео да нападне бебу до затвора. За то време, заљубљеност двоје, на први поглед неспојивих паса, сваким даном је јачала.
.jpg)
No comments:
Post a Comment